Предсједница Народног фронта, Јелена Тривић, изјавила је на данашњој прес конференцији да је заиста невјероватно колико су млаке биле реакције од стране званичних институција Републике Српске на нападе из политичког Сарајева, а чији је повод била сахрана генерала Ратка Младића.

Желим да питам представнике СНСД како то да смо три године, док се судило Милораду Додику, били бомбардовани са најавама разних референдума, изводио се народ на међуентитетску линију на скупове „Граница постоји“, а данас се све свело на једно саопштење. И то млако. Пазите, изводили су људе на скупове, држали су тензију три године, и данас, када имамо потпуни основ да се бранимо од насртаја и дивљаштва из политичког Сарајева, они ћуте, рекла је Тривићева.

Хелез отворено позива на рат, додаје она, јер позивање да се укине потпис са Дејтонског мировног споразума је позив да се укине мир.

Тривићева подсјећа да Дејтон симболизује и значио је у практичном смислу мир. Пита гдје су сада Суд БиХ и Тужилаштво да против Хелеза подигне оптужницу због напада на уставни поредак БиХ, а гдје су и наше „србенде“ да се према овоме значајније реагује.

– Гдје је сада Додику референдум? Зашто га не спомиње и кога се боји. Да не увриједи неке партнере у Федерацији, странце, или кога? Што се тиче политичког Сарајева, њихових атака на Српску и Србију и српски народ у цјелини, морам да им поручим да се што прије смире и да коначно прихвате постојање Републике Српске као државотворног ентитета у БиХ. Јер данас смо државотворни ентитет, а сутра ако наставе с овим, можемо бити нешто друго – истакла је Тривићева.

Осврнула се и на дипломатско дивљаштво Елмедина Конаковића, који протјерује српске дипломате из Сарајева, па га је упитала да ли је то хвала за сву помоћ коју је Србија дала не само Републици Српској него цијелој БиХ, а довољно је да се спомену само вакцине.

– Шта планирају ако би се са политичког и дипломатског поља прешло на економско?! Србија може без БиХ, а БиХ не може без Србије у економском смислу – навела је Тривићева.

Тврди да политичко Сарајево није заболјело само то што је генерал Ратко Младић сахрањен у Београду, нити им је сметало то што су политичари из Републике Српске, међу којима је била и она, отишли на сахрану. Њима је највише засметало то што је буквално цјелокупни српски народ с обје стране Дрине, на примјеру Младића, изразио своју љубав према Републици Српској и дао свој суд о прошлом рату.

– Дакле, ми смо колективно рекли да је то за нас био, као што и јесте био, Одбрамбено-отаџбински рат, јер смо бранили своја огњишта. Рекао је српски народ и шта мисли о свом генералу, а они су мислили да ће нам неке пресуде и наметнути закони забранити да говоримо. У оваквим тренуцима изнова се доказује колико је важно што имамо Републику Српску и јаку Србију. Колико је добро што са матицом Србијом имамо специјалне и паралелне везе које нас додатно штите од свих атака на само биће нашег постојања. Након више од тридесет година, видимо колико је било битно што је створена Војска Републике Српске да у рату одбрани оно створено у миру и што се на њеном челу налазио генерал Ратко Младић – закључила је Тривићева.