Посланици Народног фронта неће учествовати на 22. посебној сједници Народне скупштине за вријеме обраћања Милорада Додика, а поводом 30 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ – Дејтонског мировног споразума.
Заказивање Посебне сједнице Народне скупштине на којој је предвиђено обраћање Милорада Додик није ништа друго до још један несупјешан покушај лијечења комплекса неоствареног генерала.
А и како би до генералског чина, кад је Додик у вријеме највећих борби 1995. године умјесто у рову и у одбрани српског народа, побјегао у Србију играјући кошарку у Полету из Опова.
Овом банатском регионалцу био је чак и спонзор, јер се поред кошарке бавио и бизнисом, а посао му је цвјетао у незаконитим пословима – шверцу цигарета, нафте и нафтних деривата, док се стварала и бранила Република Српска и за њу гинуло.
У вријеме највећих офанзива хрватских и муслиманских јединица потпомогнутих НАТО авијацијом, погрома и страдања српског народа из крајишких општина, офанзиве муџахедина на Озренском ратишту, затим егзодуса Срба на подручју Хрватске, Додик је играо полуфинале банатске лиге.
Када његов шеф посланичког клуба, Срђан Мазалица, јуче у Народној скупштини изјављује да је Зоран Милановић „већи Србин и патриота од свих опозиционих посланика“, а самим тим већи Србин и од стотине хиљада људи који мисле другачије од лидера СНСД-а, шта можемо очекивати данас у његовом обраћању?!
Можемо ли очекивати опет најаву неке посебне сједнице на којој ће зарад опстанка на власти понудити свом побратиму по начину владања, Човићу, дио територије натопљене српском крвљу, за трећи хрватски ентитет?