,,Мора ли баш сваки функционер у Републици Српској возити аутомобил од 100 хиљада марака?” упитао је Радислав Дончић, народни посланик и члан Предсједништва Народног фронта.
Дончића занима и шта то фали аутомобилима од 50 хиљада, који су недостижни за већину становника Републике Српске?
„Какве су то ,,моралне громаде” које троше буџетски новац на службене лимузине док им грађани једва састављају крај са крајем?” пита Дончић
Он каже да је последњи у низу бахатих министара Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите.
,,Иако је задужен да брине и најугроженијим и најсиромашнијим становницима Српске, пензионерима, демобилисаним борцима, ратним војним инвалидима и радницима, министар је одлучио да се почасти лимузином од 120 хиљада марака”, тврди Дончић и пиручује:
„Срам те било Егићу! Пензионери и борци једва преживљавају, бирају да ли да плате струју или лијекове, а за храну ако остане, а ти 120 хиљада на службено ауто. Борцима 3 марке за мјесец дана рата, рова, борбе, кише, снијега… а себи 120 хиљада марака.”
Дончић подсјећа да борац прве категорије, који је у зони ратних дејстава провео максималних 50 мјесеци рата, мјесечно има право на максимално 150 марака што је хиљаду и 800 марака годишње.
„То значи“, израчунао је Дончић, „да је потребно да он прима борачки додатак скоро 70 година да би добио 120 хиљада марака, колико његов министар потроши само на аутомобил који ће га возикати 2-3 године! Па имате ли господо министри имало стида и срама?!“