Представници Народног фронта, Покрета Сигурна Српска и Српске демократске
странке одржали су данас заједнички састанак посвећен новом задужењу Владе
Републике Српске, након чега је предсједница Народног фронта Јелена Тривић
упозорила да јавност већ дуже од годину дана нема увид у стварно стање дуга
Републике Српске.

„Посљедњи пут званични подаци о јавном дугу објављени су за крај 2024. године. Ми
смо сада у 2026. години, а Влада Републике Српске и Министарство финансија на челу
са Зором Видовић нису објавили ажуриране податке. Данас не можемо званично рећи
колики је укупан дуг Републике Српске. Срамота је да су ти подаци посљедњи пут били
доступни 2024. године. То је посао институција, а не опозиције и новинара да сами
рачунају колико је враћено, а колико смо ново задужени“, поручила је Тривићева.

Она је истакла да проблем није само у висини дуга, већ у економској политици која се
годинама своди на нова задужења и повећање намета привреди.
„Опозиција не прави лажну драму, треба рећи да се подаци крију јер је, очигледно,
проблем са задужењима. Ова Влада не зна да направи добар пословни амбијент, него
зна да прави дугове који се касније враћају кроз веће порезе и наметe. Њихов одговор на
сваки проблем је нови кредит“, нагласила је Тривићева.

Говорећи о овогодишњим обавезама, Тривићева је подсјетила да Република Српска
мора вратити око 1,7 милијарди марака дуга, док се истовремено задужује стотинама
милиона евра на домаћем и иностраном тржишту капитала. Посебно је указала на
структуру буџета и, како каже, погрешну слику која се ствара о висини буџетских
прихода.
„Буџетски приходи износе 5,8 милијарди марака, али у тај износ улази скоро двије
милијарде доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, који су некада били у
оквиру Фонда ПИО. Та средства служе искључиво за исплату пензија, а ни она нису
довољна, па се додатних 240 милиона мора обезбиједити из других прихода. Када те
двије милијарде одузмете од укупних прихода и додате 2,5 милијарде задужења,
долазите до чињенице да чак око 40 одсто буџетског оквира чине кредити и задужења“,
истакла је Тривићева.

Према њеним ријечима, разлог за овакву политику лежи и у чињеници да је
предизборна година.
„Биће повећања одређених накнада и плата, али се мора рећи ко ће то сутра враћати.
Грађани ће добити новац данас, а сутра ће исти ти грађани враћати те кредите. Зато смо
дужни да о томе говоримо отворено“, поручила је Тривићева.
Она је додала да власт избјегава да објави комплетне податке јер би се, како каже, јасно
видјело колико је Република Српска задуженија од Федерације БиХ и по којим условима
се задужује.
„Федерација БиХ излази на међународно тржиште капитала и добија задужења по
каматној стопи од око пет одсто, док се Република Српска задужује по 6,25 одсто. То значи да инвеститори процјењују већи ризик у Републици Српској и то је чињеница од
које не можемо побјећи“, навела је Тривићева.

Осврнувши се на најаве Видовићеве да ће дио нових задужења бити усмјерен у
инвестиције, Тривићева је поручила да јавност до данас није добила ниједан конкретан
инвестициони програм који би то потврдио.

„За инвестиције морате имати готове пројекте, програме и јасно дефинисане циљеве.
Ако се најављује 600 милиона марака инвестиција, онда грађани имају право да знају
који су то пројекти и гдје ће та средства бити уложена. Ја о овој теми говорим већ
једанаест година. Не можемо очекивати стопе привредног раста веће од два одсто све
док су рјешења нови кредити и нови порези. Републици Српској су потребни
инвестиције, привредна активност и растерећење привреде, а не стално ново
задуживање“, закључила је Тривићева.